Iako većina ljudi padove posmatra kao bezazlenu i slučajnu nezgodu, svetska statistika upozorava da oni godišnje odnesu više od 684.000 života i predstavljaju drugi vodeći uzrok smrti u svetu, odmah iza saobraćajnih nesreća.

Padovi mogu da se dogode osobama svih uzrasta - u kući, na ulici, na radnom mestu, ali i u zdravstvenim ustanovama. A posledice mogu biti dalekosežne:

• od manjih povreda poput modrica i ogrebotina,
• pa sve do preloma, teških povreda glave, dugotrajne nesposobnosti i potpunog gubitka samostalnosti.

Stručnjaci iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd ukazuju da pad najčešće nije posledica samo jednog faktora, već spleta različitih okolnosti:

• Smanjena mišićna snaga i ravnoteža: Nedovoljna fizička aktivnost i gubitak snage mogu otežati održavanje stabilnosti i brzu reakciju pri gubitku ravnoteže.
• Oštećenje vida: Otežano uočavanje prepreka, stepenica, neravnina i drugih opasnosti može povećati rizik od spoticanja i pada.
• Vrtoglavica i poremećaji ravnoteže: Problemi sa ravnotežom, naglo ustajanje i pad krvnog pritiska mogu dovesti do nestabilnosti.
• Lekovi i istovremena upotreba više lekova: Određeni lekovi mogu izazvati pospanost, vrtoglavicu ili ortostatsku hipotenziju (pad krvnog pritiska). Zbog toga je važno redovno uzimati i po potrebi korigovati terapiju na osnovu konsultacije sa lekarom, posebno kada osoba koristi više lekova.
• Hronična oboljenja: Neurološka, kardiovaskularna, mišićno-koštana i druga oboljenja mogu uticati na hod, snagu i ravnotežu.
• Neodgovarajuća obuća: Klizavi đonovi, nestabilna ili prevelika obuća mogu povećati rizik od gubitka stabilnosti.
• Nebezbedno okruženje: Klizavi podovi, nestabilni tepisi, kablovi, loše osvetljenje, stepenice bez rukohvata i drugi predmeti na putu kretanja česti su faktori rizika.
• Nebezbedne javne površine: Neravni ili oštećeni trotoari, led, sneg, mokro lišće, nedovoljno osvetljenje i prepreke na pešačkim površinama mogu doprineti padovima.

Iako pad može da se dogodi bilo kome, stručnjaci iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd naglašavaju da određene okolnosti i zdravstvena stanja drastično povećavaju ovaj rizik:

Sa godinama dolazi do slabljenja mišićne snage, ravnoteže, vida, sluha i brzine reakcije. Hronične bolesti i upotreba više lekova odjednom dodatno narušavaju stabilnost.

- Pad nije normalan i neizbežan deo starenja. Rano prepoznavanje rizika, redovna fizička aktivnost, procena terapije i prilagođavanje životnog okruženja mogu doprineti smanjenju verovatnoće nastanka padova - naglašavaju iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Kod najmlađih rizik zavisi od uzrasta i razvojnih sposobnosti. Mala deca još nemaju razvijenu koordinaciju i ne mogu da procene opasnost, dok su kod starije dece padovi uglavnom povezani sa igrom, sportom i aktivnim kretanjem.

Bezbedno okruženje, odgovarajući nadzor i prilagođavanje aktivnosti uzrastu deteta važne su mere prevencije.

Određena zdravstvena stanja mogu uticati na ravnotežu, snagu, hod, vid, krvni pritisak ili sposobnost bezbednog kretanja. Posebnu pažnju zahtevaju osobe sa neurološkim, kardiovaskularnim, mišićno-koštanim i drugim hroničnim oboljenjima koja mogu povećati rizik od nestabilnosti ili gubitka ravnoteže.

Ograničena pokretljivost, oštećenje vida ili upotreba pomagala obično zahtevaju dodatno prilagođavanje okruženja.

- Pristupačni trotoari, rampe, rukohvati, dobra rasveta i uklanjanje prepreka nisu samo pitanje komfora već i važne mere bezbednosti - napominju iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Bolest, slabost, promena okruženja, ograničena pokretljivost i dejstvo pojedinih ili kombinacije lekova mogu da povećaju rizik od pada tokom boravka u ustanovi. Zbog toga je procena rizika od pada važan deo bezbednosti pacijenata, uz prilagođavanje prostora i individualnih mera nege.

Treba napomenuti da su padovi jedan od najznačajnijih javnozdravstvenih problema širom sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), padovi su odgovorni za više od 684.000 smrtnih ishoda godišnje u svetu i predstavljaju drugi vodeći uzrok smrti uvek uzrokovan nenamernim povredama, odmah posle saobraćajnih nesreća.

Pored tragičnih ishoda, oko 37,3 miliona padova godišnje toliko je ozbiljno da zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Posebno veliki teret padovi predstavljaju za starije sugrađane. Prema aktuelnim podacima Američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), jedna od četiri osobe starije od 65 godina padne svake godine. U ovoj populaciji padovi su vodeći uzrok teških i fatalnih povreda.

Pad ostavlja posledice koje traju mnogo duže od same fizičke povrede. Kod starijih osoba pad može dovesti do preloma, naročito preloma kuka, povreda glave i drugih teških povreda. Prema CDC-u, padovi su najčešći uzrok traumatskih povreda mozga kod starijih osoba, a veliki broj preloma kuka takođe je posledica padova.

Posledice mogu da uključuju:

• produženo lečenje i rehabilitaciju,
• smanjenu pokretljivost,
• gubitak samostalnosti,
• potrebu za pomoći porodice ili negovatelja,
• strah od ponovnog pada,
• smanjenje fizičke aktivnosti i socijalnih kontakata.

Posebno treba istaći strah od ponovnog pada. Taj strah često dovodi do izbegavanja kretanja, a dugotrajna neaktivnost dodatno slabi mišiće i ravnotežu, čime se rizik od novog pada zapravo višestruko povećava.

- Zato je važno ne povlačiti se iz aktivnosti, već uz odgovarajuću podršku pronaći bezbedan način za očuvanje kretanja i samostalnosti - poručuju stručnjaci.

Stručnjaci iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd ističu da prevencija nije jedna pojedinačna mera, već kombinacija jednostavnih navika:

1. Biti fizički aktivan: Vežbe za održavanje ravnoteže i jačanje mišića prilagođene sopstvenim mogućnostima čuvaju pokretljivost.
2. Učiniti dom bezbednijim: Ukloniti nestabilne tepihe i prostirke koje se pomeraju, kablove i predmete sa poda, poboljšati osvetljenje u hodniku i na stepeništu i ugraditi rukohvate u kupatilu.
3. Nositi bezbednu obuću: Birati obuću sa stabilnim đonom koji dobro prianja za podlogu, naročito tokom zime i kišnih dana.
4. Proveriti vid i lekove: Redovno kontrolisati vid i posavetovati se sa lekarom ako primetite da lekovi izazivaju vrtoglavicu ili nestabilnost.
5. Biti oprezan napolju: Ne žuriti, birati osvetljene staze, koristiti rukohvate i adekvatna pomagala za kretanje.
6. Ne zanemarivati prvi pad: Ako ste već pali ili osećate nesigurnost, obavezno se obratite lekaru. Prvi pad je važan signal upozorenja - prema istraživanjima, osobe koje su već doživele pad imaju povećan rizik od ponovnog pada.
7. Prevencija je zadatak svih nas: Pored pojedinca i porodice, uređenje trotoara, bolja rasveta i pristupačni javni prostori zadatak su celog društva.

Povodom obeležavanja Falls Prevention Awareness Day – Svetskog dana podizanja svesti o prevenciji padova, koji se u okviru tematske nedelje obeležava od 21. do 25. septembra, stručnjaci šalju jasnu i jedinstvenu poruku: Padovi se mogu sprečiti, a prepoznavanje rizika predstavlja prvi korak u tome.

Pad ostavlja posledice koje traju mnogo duže od same fizičke povrede (Foto: Pixel-Shot / shutterstock)