Како приближити археолошка налазишта младима кроз видео игру и како се живело у праисторији, посетиоци могу да виде у Европској кући у Београду.

„Тим је направио археолошко налазиште Виминацијум у Мајнкрафту како би приближили на модернији начин који се новој генерацији свиђа да на бољи начин науче нешто о историји Виминацијума. Тако ће више да науче јер им нису занимљиве књиге и предавања“, истиче млади истраживач Константин Орашанин.

„Могу сазнати како се млело и жњело жито, како се правио камени алат. Ту је припремљено неко кремено оруђе, затим неки керамички и коштани предмети. Ту су реплике камених секира и могу сазнати како су се правили коштани предмети“, наводи Владан Димић из Археолошког института у Београду.

Ове године Србија обележава 17 година Ноћи истраживача уз више од 200 програма и учешће више од хиљаду истраживача.

„То је недвосмислен доказ да је Србија активан и равноправан члан Европске научне породице. Заједно са Европском унијом Србија улаже у истраживање и иновације. Уз подршки ЕУ српски научници реализују више од 350 пројеката у оквиру програма Хорајзон Јуроп“, наглашава др Марија Гњатовић, државна секретарка у Министарству науке, технолошког развоја и иновација.

Улагање у науку представља један од кључних улагања у будућност засновану на знању, кажу у Министарству науке.

„То подразумева да континуирано унапређујемо истраживачку инфраструктуру, стварамо снажну институционалну подршку и истраживачком раду и иновационој делатности пружамо подршку младим талентима и истраживачима, а оно што је за нас кључно јесу медународне сарадње и међународни пројекти“, истиче Рихард Маша, шеф одељења у Делегацији ЕУ задужен за науку.

Само у Београду биће организовани програми на 12 локација уз учешће више од 50 институција.

У Ноћи истраживача можете бити научник бар на један дан или подстаћи младе да се баве науком, а догађај је бесплатан и дозвољава и кућне љубимце.