Aleksandar Vučić je u petak, 16. oktobra, hrabro, sa ogromnim obezbeđenjem, posle mnogo najava stigao u Novi Sad.

Po ko zna koji put angažovani su državni resursi, potrošen novac građana Srbije, napravljena scenografija, koreografija i režija, mladi su dogovoreno bili razdragani, a stariji mudro uvereni u pobedu mesije.

„Njihov glas je glas od boga.“ Skup je uveličao političar iz redova evropskih autoritaraca, slovački premijer Robert Fico.

Policija nije imala velikog posla, jer su glavni konkurenti na predstojećim izborima, predstavnici Studentske liste i oni koji ih podržavaju, korektno, iz svojih domova pratili događaj.

Ipak, Policijska uprava Novog Sada obezbedila je važan podatak doskorašnjem predsedniku: kažu na mitingu je bilo 110 hiljada ljudi, što je potvrdilo i Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Oponenti tvrde, svega 16 i po hiljada. Brojevi koji su važni vođi, gromoglasno se saopštavaju, oni drugi, koji našu javnost ne prikazuju u dobrom svetlu, prećutkuju se.

Da narod, koji nije mogao da dođe na Trg slobode, a koji je željan svakodnevnog ukazivanja onog ko o njemu najviše brine, ne bi bio uskraćen za ko zna koji put ponovljene fraze o vrtoglavom napretku, putevima, bolnicama, besplatnim lekovima, platama, penzijama i neizbežnim optužbama upućenim stranim plaćenicima, rušiteljima Srbije, blokaderima i obojenim revolucionarima, upriličen je direktan prenos na čak 40 televizija.

Tu brojku promoteri režima ne pominju, samo se u sebi raduju, jer su još jednom podarili svom vođi ogroman publicitet koji ni u jednom demokratskom društvu ne bi bio moguć i koji ni po našim zakonima nije dozvoljen.

Nije, dakle, bila dovoljna višemesečna, višegodišnja funkcionerska kampanja sa bezbroj pseudo događaja, nego i desetak dana pred izbore, propaganda iz svih oruđa.

Puzajuća hibridnost: s jedne strane zakonom garantovana sloboda, jednakost, ravnopravnost, a sa druge kršenje tih normi, pojavila se odavno u po nekom direktnom prenosu onih koji i u tehničkom mandatu imaju moć.

Kako se propagandni arsenal uvećavao, a u njega uvezivali privatni vlasnici mnogih medija, Telekom i javni servisi, tako je dosegnuto maksimalno televizijsko pokrivanje promotivnih događaja vlasti.

Jeste uzdanica režima Informer obezbedio prenos koji su preuzele i desetine regionalnih i kablovskih televizija, ali ovoga puta se istakao i pokrajinski javni servis Radio televizija Vojvodine.

To što naši pružaoci medijskih usluga ne znaju ili ignorišu pravila sopstvene profesije, zanemaruju zakonske obaveze i iskustva demokratskog sveta moglo bi da se donekle razume, kada bi se na isti način odnosili prema svima.

Zakon ih obavezuje da „u toku izborne kampanje registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima obezbede zastupljenost bez diskriminacije u predizbornom programu“.

Logično pitanje je: hoće li i miting koji Studentska lista organizuje za 22. oktobar na beogradskoj Slaviji, biti direktno prenošen na 40 televizija? Naivno pitanje, zar ne?

Čak i ako bude prenosa na jednoj od tri nezavisne televizije ili na sve tri, to ni izdaleka neće umanjiti medijsku diskriminaciju onih koji su konkurenti dosadašnjim vladaocima.

REM neće reagovati jer ne može, uprkos inicijativama i zalaganju četvoro nezavisnih i kompetentnih članova Saveta.

Ali nije ni u ranijim sastavima, iako ga zakon obavezuje na „preventivno delovanje“ kojim se može „ujednačiti postupanje pružalaca medijskih usluga kako bi se sprečio nastanak povrede zakona ili drugog propisa ili ako oceni da objavljivanje određene vrste programskog sadržaja, programskog formata ili vrste programa može da dovede do povrede zakona“.

Povrede medijskog pluralizma i primeri medijskog monopola nikada nisu tretirani niti procesuirani po zakonu. Da li će tako biti i u buduće, znaćemo kroz nedelju dana.

Autor je profesor univerziteta u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.