Свечана академија поводом 150 година од рођења песника, дипломате и академика Милана Ракића (1876−1938) одржана je 13. октобра, у Свечаној сали САНУ.

Aкадемик Милан Ракић био је један од најзначајнијих српских песника прве половине 20. века, чије дело и личност заузимају истакнуто место у српској култури и историји.

Године 1894. уписао је Филозофски факултет Велике школе у Београду. Већ наредне године прелази на Правни факултет. По добијању стипендије одлази у Париз, 1898. године, како би  наставио студије. На Сорбони је 1901. године стекао диплому правника. Иако је још у гимназији преводио с француског, боравак у Паризу и сусрет са француском модерном поезијом снажно ће утицати на његову поетику. У Београд стиже крајем јануара 1902. и бива постављен за чиновника Извозне банке. Исте године почиње да објављује прве песме у „Српском књижевном гласнику”, а његова прва збирка  „Песме” излази 1903. године. Друга збирка „Нове песме” објављена је 1912, а избор из његове поезије 1924. и 1936. године.

У српској и југословенској дипломатији провео је скоро три деценије, прошавши сва места у дипломатско-конзуларној служби од писара и конзула до изванредног посланика и опуномоћеног министра. Као дипломата Краљевине Србије боравио је у Приштини, Скопљу, Солуну, па опет у Приштини (1905−1911), у Букурешту и Јашију (1915−1917), у Стокхолму и Лондону (1918) и најзад, као посланик Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније Краљевине Југославије у Копенхагену и Ослу (1918−1921), у Софији (1921−1927) и у Риму (1927−1933).

У годинама службовања у Српском конзулату у Приштини, од 1905. до 1911. године, Ракић је написао свој чувени циклус „На Косову”, који заузима посебно место у његовом опусу и са којим је снажно  обележио читав ток српске патриотске лирике.

Учествовао је као добровољац у Првом балканском рату, када је одликован Златном медаљом за храброст.

Дописни члан Српске краљевске академије постао je 1922, а њен редовни члан 1934. године.

Његово песништво обухвата теме љубави, пролазности, унутрашњих немира, али и историјског и националног памћења.

На свечаној академији говориће: академик Јован Делић, дописни члан САНУ Горана Раичевић и проф. др Предраг Петровић.