U centru Nišu građani su ostali u čudu kada su videli da je komšija na dograđenom delu prozora postavio ni manje ni više nego pčelinje košnice i to ispod, odnosno iznad svojih komšija. Nije novina da košnica ima i po gradu, pogotovo u Beogradu, ali glavno pitanje je da li je ovo uopšte zakonski dozvoljeno i kome da se obratite ukoliko se vaš komšija odluči na ovakvu ideju?

"Pre neki dan bio sam sa rođakom da joj pomognem u razgledanju stanova. Za jedan se baš zainteresovala i praktično odlučila da ga iznajmi, međutim kad smo izlazili iz zgrade primetili smo ovo na slici u zgradi prekoputa", otkrio je Nišlija na popularnom društvenom forumu.

Kako ističe, komšija je upravo usred grada stavio košnicu na terasu, a on je prvi put video tako nešto.

"Moja rođaka se prepala i hoće da odustane pošto ima izražene alergijske reakcije", dodao je on i upitao ostale da li je ovo uopšte zakonski dozvoljeno. Ubrzo su osvanuli komentari.

Većina je bila saglasna u tome da postavljanje košnica na terasi nije dozvoljeno.

Foto: P. V. / Ringier

+4

Galerija

Košnice sa pčelama

"Po tome kako su poslagani teško da tu ima išta pošto se košnice otvaraju od gore. Verovatno ih sprema za sledeću godinu da ih odnese negde. Zakonski je apsolutno zabranjeno držati ih u stambenoj zgradi, moraju da budu u dvorištu, a i u dvorištu moraju biti odaljene od stambenog objekta", naveo je jedan Srbin.

Kako bismo razbili dilemu, upitali smo profesionalni upravnika zgrada u Beogradu, Miloša Bodirogu. Prema njegovim rečima, postavljanje košnice na terasi stambene zgrade nije automatski dozvoljeno.

"Prema Pravilniku o uslovima i načinu gajenja i selidbe pčela, stacionarni pčelinjak mora, po pravilu, biti udaljen najmanje 20 metara od objekata za boravak ljudi, a u gusto naseljenoj gradskoj zoni može se postaviti samo uz saglasnost jedinice lokalne samouprave. Leta košnica ne smeju biti direktno okrenuta prema prozorima i vratima stambenih zgrada", ističe Miloš Bodiroga, profesionalni upravnik zgrada u Beogradu za "Blic".

Kako dodaje, u ovom slučaju, nadležna inspekcija trebalo da proveri da li su ispunjeni zakonski uslovi, dok posebno treba voditi računa o bezbednosti stanara koji imaju izraženu alergiju na ubod pčele.

"Dakle, pčele mogu biti korisne i u gradskim sredinama, ali njihovo držanje ne sme ugrožavati bezbednost drugih ljudi", istakao je.

Iz Beogradskog udruženja pčelara ukratko za "Blic" su naveli da u ovom slučaju, zakonodavac nije razdvojio urbano od ruralnog pčelarstva, kao i da je upravo za ovakve primere nadležna Poljoprivredna inspekcija.

Predstavnik Pčelarskog udruženja Batajnica za "Blic" začudio se kada je video o čemu je reč, kao i da su ovakvi slučajevi retki. Uglavnom pčelari postavljaju košnice na obodima grada, periferiji, prigradskim naseljima.

"Postoji zakon, košnice moraju biti udaljeno od prvog puta, odnosno zgrade, 40 do 50 metara. Nije bezbedno ni za pčele, kao ni za građane. Na primer, ako nekog ujede a alergičan je, imamo problem", istakao je.

Foto: Shutterstock / Ringier

+4

Galerija

Pčelarstvo

Zanimljivost je i da pčele ne vide crnu boju, te ako, navodi naš sagovornik, osoba nosi crnu odeću, pčela će vrlo lako proći će kroz njega i ubosti ga.

Kako kaže, radijus pčela je do 3 kilometara u krugu od košnica, te čak i ako ih nema u samo centru grada, već se nalaze na obodu, vrlo lako mogu da zalutaju.

Sigurne prirodne metode za udaljavanje pčela bez štete

Gajenje i držanje pčela podleže posebnim pravilnicima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Pravilnik o uslovima i načinu gajenja i selidbe pčela, koji propisuju minimalnu udaljenost pčelinjaka od objekata i javnih površina:

• Od objekata za boravak ljudi ili životinja: najmanje 20 metara.
• Od škola, vrtića, igrališta i sportskih terena: najmanje 100 metara.
• Od kategorisanih puteva: najmanje 15 metara (ili 5 metara ukoliko postoji zaštitna prepreka/zid visine od najmanje 2,20 metara).

Urbano pčelarstvo nije novina, pogotovo u Beogradu – košnice se ne nalaze više samo na selima, već i na krovovima zgrada, ambasada, pa čak i u samom centru grada. Prve košnice postavljene su još 2017. godine na inicijativu Stanka Rajića iz Beogradskog udruženja pčelara, i to nego na krovu Francuske ambasade.

Foto: Shutterstock / Ringier

+4

Galerija

Pčele

Ima ih i na ih na krovovima privatnim kompanija na Dorćolu i Novom Beogradu gde nastaje vrcani med i prema rečima stručnjaka, apsolutno su korisne, dok se njihov med redovno kontroliše. Šta više, gradske biljke im prijaju više nego u selima koje su često izložene pesticidima. Takođe, pčele same filtriraju teške metale iz gradskih zona, objasnili su ranije iz Beogradskog udruženja pčelara.

"Da, postoje košnice na primer, na pojedinim krovovima zgrada, uglavnom poslovnih, u Beogradu, ali uz dozvolu lokalne samouprave", navodi Bodiroga.

Inače, u Beogradu postoji 250 vrsta pčela, a od kojih samo jedna pravi med.

Kako svaki Beograđanin na terasi ili u dvorištu može da pomogne pčelama

BONUS VIDEO:

Grad Niš (Foto: Branko Janačković / Ringier)

Košnice sa pčelama (Foto: P. V. / Ringier)

Pčelarstvo (Foto: Shutterstock / Ringier)

Pčele (Foto: Shutterstock / Ringier)