Од економског држављанства, Црна Гора имала је приходе од 414 милиона евра, али је на рачунима апликаната у октобру остало још средстава за реализацију углавном туристичких пројеката. Искуство сјеверних општина је показало да је програм успио да привуче значајан капитал, нарочито у Колашину. Ипак, главне препреке су лоша инфраструктура и административне баријере, казао је за Радио Црне Горе министар инвестиционо-регионалног развоја и сарадње са невладиним организацијама, Ернад Суљевић. Искуство овог програма, како наглашава, може послужити за креирање квалитетнијег модела инвестиционих подстицаја који не би био условљен додјелом држављанства, већ за директно остварени резултат.

Иако је економско држављанство укинуто крајем 2022. године, остало је још пројеката који се реализују, те је на посебним рачунима апликаната 1.835. 000 евра намијењено углавном туристичким пројектима. шта је показало искуство сјеверних општина које су користиле бенефите економског држављанства у претходном периоду, Питали смо министра за инвестиционо-регионални развој Ернада Суљевића.

„Показало је да је програм успио да привуче значајан приватни капитал и покрене инвестициони циклус у висококатегорисаном туризму, посебно у Колашину.У више пројеката потврђена улагања мјере се десетинама милиона еура, а код појединих су премашила првобитно планиране износе. То потврђује да програм није остао само на нивоу инвестиционих планова, већ је генерисао конкретну инвестициону активност“, казао је Суљевић.

Показали су се и недостаци – озбиљан инфраструктурни дефицит.

„Приватне инвестиције су у појединим случајевима напредовале брже него што су држава и локалне самоуправе успијевале да обезбиједе путеве, водовод и електроенергетску инфраструктуру. Због тога дио већ уложеног капитала још не производи пуни економски ефекат. Главна поука је да привлачење инвеститора мора бити праћено правовременим развојем јавне инфраструктуре“, објашњава Суљевић.

На сјеверу је највећа концентрација развојних туристичких пројеката, у Колашину, док је значајан број предвиђен и на Жабљаку.

„Евидентирана улагања износе приближно 97 милиона еура, при чему то није коначна вриједност инвестиција, јер реализација појединих пројеката још увијек траје. У Колашину имамо и конкретан примјер инвестиције која је прошла цијели пут од пројекта до хотела који послује. Код других пројеката значајан капитал је већ уложен, али њихово потпуно стављање у функцију зависи и од завршетка инфраструктуре или рјешавања административно и имовинско-правних питања“, наводи Суљевић.

Он потенцира економски ефекте инвестиција и модел по којем је економско држављанство кориштено за њихово привлачење.

„Програм је показао да снажан инвестициони подстицај може усмјерити капитал према мање развијеном региону. Истовремено, показао је и неколико озбиљних слабости. Укидање економског држављанства не значи да треба укинути активну политику привлачења инвестиција, посебно за сјевер земље“, каже Суљевић.

Искуство тог програма може послужити за креирање квалитетнијег модела инвестиционих подстицаја који не би био везан за додјелу држављанства, већ директно за остварени економски резултат, нагласио је министар.

„То значи да би инвеститор могао остварити одређене подстицаје тек када докаже да је инвестирао уговорени капитал, завршио објекат, запослио уговорени број људи, укључио локалне добављаче и уредно измирује пореске обавезе“, појаснио је Суљевић.

Због тога, коначан успјех ових инвестиција неће бити мјерен само износом уложених милиона, већ бројем хотела који ће заиста почети да раде, бројем трајно отворених радних мјеста и дугорочним утицајем на стандард и економску активност сјевера Црне Горе.

(РТЦГ)